Преподобни Бенедикт је рођен у Нурсијској области у Италији 480. године. Родитељи су му били богати и знаменити. У школи се није задржао дуго, јер је сам увидео да због књижног учења може изгубити велики разум душе своје. И изашао је из школе ненаучен мудрац и разуман незналац. Побегао је у неки манастир где га је инок Роман замонашио, после чега се повукао у једну планину где је у пећини остао преко три године и где се подвизавао. Роман му је доносио хлеб и спуштао са стене на канапу до пред пећину. Кад се прочуо по околини, он се, да би избегао славу од људи, удаљио из те пећине. Био је према себи врло суров. Једном, кад га је нечисти бес телесне похоти спопао, он се скинуо наг и ваљао по коприви и трњу, док није одстранио од себе и сваку помисао о жени. Због тога га је Бог обдарио многим даровима духовним тако да је прозирао, исцељивао, изгонио зле духове, васкрсавао мртве, јављао се другима и на јави и на даљини у сну. Једанпут је прозрео, да му је наслужена чаша вина са отровом. Он је прекрстио чашу, и чаша је прсла.
Основао је дванаест манастира, сваки у почетку са по дванаест монаха. Доцније се створио нарочити ред бенедиктинаца, који и данас постоји у Римокатоличкој цркви. На 6 дана пред смрт он је наредио да се отвори његов гроб, раније припремљени, јер је овај светитељ прозрео да му је крај близу. Сабрао је све монахе, посаветовао их и преминуо. Његова рођена сестра, Схоластика, живела је у једном женском манастиру, па угледајући се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства. Кад је свети Бенедикт преминуо, два монаха, један на путу, а други у некој удаљеној ћелији на молитви, видели су истовремено исту визију: пут од земље до небеса застрт скупоценим тканинама и осветљен по странама редовима људи; на врху тога пута стајао је неки човек неописиве лепоте и светлости, који им је рекао, да је тај пут спремљен за Бенедикта, Богу омиљенога. По тој визији та два брата сазнала су да је њихов добри игуман отишао из овога света. Скончао је мирно 543. године.
Православна црква слави га 14. марта по црквеном, а 27. марта по грегоријанском календару.