7,276
edits
Changes
m
Свети У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је рођен у [[Београд]]у 29. септембра [[1874]] од побожних и честитих родитеља Илије и Јелке(рођ. Соколовић). На [[крштење|крштењу]] је добио име Милоје. Његови родитељи су дошли у Београд из Херцеговине. Школовао се у Врању и Нишубио бригадни свештеник, а потом школовање наставио у Београдској богословијиПрвом светском рату војни свештеник. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије и добио име Платон.[[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]Када је завршио богословију рукоположен је за [[ђакон]]а и презвитера. Године [[1896]]. послат је у Српско подворје у [[Москва|Москви]] где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио [[1901]]. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен Кратко време био је за старешину [[манастир]]а Рајиновцаадминистратор Охридске епархије. Као професор службовао Окупацију је провео у Алексинцу и [[Јагодина|Јагодини]] и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандритаСрбији.
У току Првог балканског рата [[1912]]. архимандрит Свештеномученик Платон Бањалучки је био бригадни свештеник, а у [[Први светски рат|Првом светском рату]] војни свештеники старешина манастира Крушедола (1934-1936). Кратко време био За викарног епископа моравичког изабран је администратор [[Охрид]]ске епархије1936. године. Окупацију Хиротонисао га је провео патријарх Варнава Росић 4. октобра у СрбијиСремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија ис Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иронеја (Ћирића), бостонског Макарија (РЗПЦ) и викарног, сремског Саве (Трлајића).
Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина [[манастир Крушедол|манастира Крушедола]] (1934-1936). За викарног епископа моравичког изабран је [[1936]]. године. Хиротонисао га је [[патријарх Варнава Росић]] 4. октобра у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија ис Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иронеја (Ћирића), бостонског Макарија (РЗПЦ) и викарног, сремског [[Свештеномученик Сава Горњокарловачки|Саве (Трлајића)]]. За епископа охридско-битољског изабран је [[22. јун]]а [[јуна 1938]]. После годину дана премештен је у [[Бања Лука|Бању Луку]].
[[Усташе]] су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја [[1941]], заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима [[23. мај]]а маја 1941. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а [[1973]]. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети архијерејски сабор [[СПЦ]] га је [[1998]]. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.
[[Српска православна црква]] слави га 22. априла по црквеномСахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а [[51973. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]пренет је у бањалучку Саборну цркву. У Бањалучком предграђу Врбањи тренутно се завршава храм посвећен СвСвети архијерејски сабор СПЦ га је 1998. Платонугодине прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.
[[Категорија:Светитељи]][[Категорија:Српски Светитељи]][[Категорија:Мученици]][[Категорија:Епископи]]Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару. У Бањалучком предграђу Врбањи тренутно се завршава храм посвећен Св. Платону.
Dewikification
== Живот ==
Свети Платон је рођен у Београду 29. септембра 1874 од побожних и честитих родитеља Илије и Јелке(рођ. Соколовић). На крштењу је добио име Милоје. Његови родитељи су дошли у Београд из Херцеговине. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије и добио име Платон. 100п|десно Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
== Мучеништво ==
Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, Светитељ је одговорио: “''Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце''”
[[en:Platon of Banja Luka]]