Difference between revisions of "OrthodoxWiki:Српски/Свештеномученик Бањалучки Епископ Платон"

From OrthodoxWiki
Jump to: navigation, search
(Чланак је увезен са Српске википедије. Прерађеннје у агиографском духу)
 
m (Dewikification)
 
(4 intermediate revisions by 3 users not shown)
Line 2: Line 2:
  
 
== Живот ==
 
== Живот ==
 +
Свети Платон је рођен у Београду 29. септембра 1874 од побожних и честитих родитеља Илије и Јелке(рођ. Соколовић). На крштењу је добио име Милоје. Његови родитељи су дошли у Београд из Херцеговине. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије и добио име Платон. 100п|десно Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
  
Свети Платон је рођен  у [[Београд]]у 29. септембра [[1874]] од побожних и честитих родитеља Илије и Јелке(рођ. Соколовић). На [[крштење|крштењу]] је добио име Милоје. Његови родитељи су дошли у Београд из Херцеговине. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије и добио име Платон.
+
У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији.
[[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]
 
Када је завршио богословију рукоположен је за [[ђакон]]а и презвитера. Године [[1896]]. послат је у Српско подворје у [[Москва|Москви]] где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио [[1901]]. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину [[манастир]]а Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и [[Јагодина|Јагодини]] и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
 
  
У току Првог балканског рата [[1912]]. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у [[Први светски рат|Првом светском рату]] војни свештеник. Кратко време био је администратор [[Охрид]]ске епархије. Окупацију је провео у Србији.
+
Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија ис Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иронеја (Ћирића), бостонског Макарија (РЗПЦ) и викарног, сремског Саве (Трлајића).
  
Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина [[манастир Крушедол|манастира Крушедола]] (1934-1936). За викарног епископа моравичког изабран је [[1936]]. године. Хиротонисао га је [[патријарх Варнава Росић]] 4. октобра у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија ис Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иронеја (Ћирића), бостонског Макарија (РЗПЦ) и викарног, сремског [[Свештеномученик Сава Горњокарловачки|Саве (Трлајића)]].
+
За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку.
 
 
За епископа охридско-битољског изабран је [[22. јун]]а [[1938]]. После годину дана премештен је у [[Бања Лука|Бању Луку]].
 
  
 
== Мучеништво ==
 
== Мучеништво ==
Line 17: Line 14:
 
Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, Светитељ је одговорио: “''Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце''”
 
Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, Светитељ је одговорио: “''Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце''”
  
[[Усташе]] су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја [[1941]], заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима [[23. мај]]а 1941. године.
+
Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године.
  
Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а [[1973]]. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети архијерејски сабор [[СПЦ]] га је [[1998]]. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.
+
Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети архијерејски сабор СПЦ га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.
  
[[Српска православна црква]] слави га 22. априла по црквеном, а [[5. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. У Бањалучком предграђу Врбањи тренутно се завршава храм посвећен Св. Платону.
+
Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару. У Бањалучком предграђу Врбањи тренутно се завршава храм посвећен Св. Платону.
  
[[Категорија:Светитељи]]
+
[[Platon of Banja Luka]]
[[Категорија:Српски Светитељи]]
 
[[Категорија:Мученици]]
 
[[Категорија:Епископи]]
 

Latest revision as of 06:18, May 16, 2016

Свети Свештеномученик Платон Бањалучки је био трећи српски православни епископ бањалучки. Његову успомену молитвено прослављамо 22. априла/5. маја

Живот

Свети Платон је рођен у Београду 29. септембра 1874 од побожних и честитих родитеља Илије и Јелке(рођ. Соколовић). На крштењу је добио име Милоје. Његови родитељи су дошли у Београд из Херцеговине. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије и добио име Платон. 100п|десно Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији.

Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија ис Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иронеја (Ћирића), бостонског Макарија (РЗПЦ) и викарног, сремског Саве (Трлајића).

За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку.

Мучеништво

Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, Светитељ је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године.

Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети архијерејски сабор СПЦ га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.

Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару. У Бањалучком предграђу Врбањи тренутно се завршава храм посвећен Св. Платону.

Platon of Banja Luka