Changes

'''Света Гора''' је планина и висораван у [[w-:sr:Грчка|Грчкој]]. Она је један од центара [[православље|православног света]]. Налази се на [[w-:sr:Халкидики|полуострву Халкидики]] ([[w-:sr:Егејска Македонија|Егејска Македонија]]) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидике - Атосу.

[[w-:sr:Егејско море|Егејско море]] које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар [[w-:sr:Ксеркс I|Ксеркс I]] наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. пне.

По једном старом предању [[Богородица]] је пловила у друштву с [[Свети Јован|Светим Јованом]] на путу из Јопе у [[w-:sr:Кипар|Кипар]] да посети Лазара. Када је брод олуја скренула са курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира [[Ивирон]]. Богородица изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог [[Исус Христ|Сина]] да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „''Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење''“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.

Света Гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах [[свети Атанасије|Атанасије]] основао [[Манастир Велика Лавра]], и данас највећи и најзначајнији од 20 мастира. Манастир је уживао заштиту [[w-:sr:Византија|византијског]] цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. [[Четврти крсташки рат]] у 13. веку довео је нове [[w-:sr:Римокатоличанство|католичке]] господаре који су присиљавали монахе да траже заштиту од [[Папа Иноћентије III|папе Иноћентија III]], до обнове Византијског царства. [[w-:sr:Каталонија|каталонски]] плаћеници су опљачкали Свету Гору у 14. веку.

Када је Византијско царство пропало у 15. веку власт над Светом Гором преузело је исламско [[w-:sr:Отоманско царство|Отоманско царство]]. Они су ударили велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у 19. веку поклонима и доласком монаха из православних земаља, као што су [[w-:sr:Русија|Русија]], [[w-:sr:Бугарска|Бугарска]], [[w-:sr:Румунија|Румунија]] и [[w-:sr:Србија|Србија]] и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време [[w-:sr:Први балкански рат|Првог балканског рата]], Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после [[w-:sr:Други светски рат|Другог светског рата]].

Према уставу Грчке, Планина Атос (''Власт Свете Горе'') је политичка самоуправа коју чине 20 главних манастира (који чине Свету заједницу која управља територијом), а главни град и административни центар, Кареја, је такође седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом [[w-:sr:Васељенски патријарх|васељенског патријарха]] из Цариграда. Поред манастира постоје 12 ''скитова'', мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом постају грчки држављани без икаквих формалности, након што постану монаси. Световњаци могу да посете Светоу Гору, али уз посебну дозволу.

Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону [[w-:sr:Руски језик|руски]] (35 монаха), у Хиландару [[w-:sr:Српски језик|српски]] (46), у Зографу [[w-:sr:Бугарски језик|бугарски]] (15), а у скитима Продромос и Лаку [[w-:sr:Румунски језик|румунски]] (64). Данас многи грчки и други монаси говоре [[w-:sr:Енглески језик|енглески]].

Атоски манастири поседују богате ризнице [[w-:sr:Средњи век|средњевековног]] уметничког блага, укључујући [[Икона|иконе]], литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске [[Хрисовуља|хрисовуље]], свете [[мошти]] и друго. До недавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно [[w-:sr:Европска Унија|Европска Унија]] основала фонд који је почео да каталогизује, штити и рестаурира ово благо. И многе православне земље почеле су да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.

*[[w-:sr:Света Гора|Света Гора на српској википедији]]