Difference between revisions of "OrthodoxWiki:Српски/Света Гора"

From OrthodoxWiki
Jump to: navigation, search
(са ср-вики)
 
m (Dewikification)
 
(9 intermediate revisions by 5 users not shown)
Line 1: Line 1:
[[Слика:Athos.jpg|мини|десно|380п|Планина Атос]]
+
[[Image:Athos.jpg|right|thumb|380п|Планина Атос]]
'''Света Гора''' је планина и висораван у [[w-sr:Грчка|Грчкој]]. Она је један од центара [[православље|православног света]]. Налази се на [[w-sr:Халкидики|полуострву Халкидики]] ([[w-sr:Егејска Македонија|Егејска Македонија]]) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидике - Атосу.
+
'''Света Гора''' је планина и висораван у [[w:sr:Грчка|Грчкој]]. Она је један од центара православног света. Налази се на [[w:sr:Халкидики|полуострву Халкидики]] ([[w:sr:Егејска Македонија|Егејска Македонија]]) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидике - Атосу.
  
'''Атос''' је планина и полуострво у северној Грчкој звано <font lang="el">&#902;&#947;&#953;&#959; &#908;&#961;&#959;&#962;</font> (''Ayio Oros'' или „Света Гора“) на [[Грчки језик|грчком]], или <font lang="el">&#x1F0D;&#947;&#953;&#959;&#957; &#x1F4C;&#961;&#959;&#962;</font> (''-{Hagion Oros}-'') на класичном грчком. Атос је седиште 20 [[Православље|православних]] [[Манастир|манастира]] и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је [[Монах|монасима]] дозвољено да живе на Светој Гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидике дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km&sup2;, с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.
+
'''Атос''' је планина и полуострво у северној Грчкој звано <font lang="el">&#902;&#947;&#953;&#959; &#908;&#961;&#959;&#962;</font> (''Ayio Oros'' или „Света Гора“) на грчком, или <font lang="el">&#x1F0D;&#947;&#953;&#959;&#957; &#x1F4C;&#961;&#959;&#962;</font> (''-{Hagion Oros}-'') на класичном грчком. Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој Гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидике дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km&sup2;, с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.
  
[[w-sr:Егејско море|Егејско море]] које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар [[w-sr:Ксеркс I|Ксеркс I]] наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. пне.
+
[[w:sr:Егејско море|Егејско море]] које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар [[w:sr:Ксеркс I|Ксеркс I]] наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. пне.
  
 
==Легенда==
 
==Легенда==
[[Слика:Athanasius of Athos.jpg|мини|десно|230п|Богородица показује Атанасију Атонском Свету Гору]]
+
[[Image:Athanasius of Athos.jpg|right|thumb|230п|Богородица показује Атанасију Атонском Свету Гору]]
По једном старом предању [[Богородица]] је пловила у друштву с [[Свети Јован|Светим Јованом]] на путу из Јопе у [[w-sr:Кипар|Кипар]] да посети Лазара. Када је брод олуја скренула са курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира [[Ивирон]]. Богородица изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог [[Исус Христ|Сина]] да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „''Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење''“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.
+
По једном старом предању Богородица је пловила у друштву с Светим Јованом на путу из Јопе у [[w:sr:Кипар|Кипар]] да посети Лазара. Када је брод олуја скренула са курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира [[Ивирон]]. Богородица изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог [[Исус Христ|Сина]] да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „''Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење''“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.
  
 
==Историја==
 
==Историја==
Света Гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах [[свети Атанасије|Атанасије]] основао [[Манастир Велика Лавра]], и данас највећи и најзначајнији од 20 мастира. Манастир је уживао заштиту [[w-sr:Византија|византијског]] цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. [[Четврти крсташки рат]] у 13. веку довео је нове [[w-sr:Римокатоличанство|католичке]] господаре који су присиљавали монахе да траже заштиту од [[Папа Иноћентије III|папе Иноћентија III]], до обнове Византијског царства. [[w-sr:Каталонија|каталонски]] плаћеници су опљачкали Свету Гору у 14. веку.
+
Света Гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао Манастир Велика Лавра, и данас највећи и најзначајнији од 20 мастира. Манастир је уживао заштиту [[w:sr:Византија|византијског]] цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Четврти крсташки рат у 13. веку довео је нове [[w:sr:Римокатоличанство|католичке]] господаре који су присиљавали монахе да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. [[w:sr:Каталонија|каталонски]] плаћеници су опљачкали Свету Гору у 14. веку.
  
Када је Византијско царство пропало у 15. веку власт над Светом Гором преузело је исламско [[w-sr:Отоманско царство|Отоманско царство]]. Они су ударили велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у 19. веку поклонима и доласком монаха из православних земаља, као што су [[w-sr:Русија|Русија]], [[w-sr:Бугарска|Бугарска]], [[w-sr:Румунија|Румунија]] и [[w-sr:Србија|Србија]] и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време [[w-sr:Први балкански рат|Првог балканског рата]], Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после [[w-sr:Други светски рат|Другог светског рата]].
+
Када је Византијско царство пропало у 15. веку власт над Светом Гором преузело је исламско [[w:sr:Отоманско царство|Отоманско царство]]. Они су ударили велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у 19. веку поклонима и доласком монаха из православних земаља, као што су [[w:sr:Русија|Русија]], [[w:sr:Бугарска|Бугарска]], [[w:sr:Румунија|Румунија]] и [[w:sr:Србија|Србија]] и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време [[w:sr:Први балкански рат|Првог балканског рата]], Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после [[w:sr:Други светски рат|Другог светског рата]].
  
Према уставу Грчке, Планина Атос (''Власт Свете Горе'') је политичка самоуправа коју чине 20 главних манастира (који чине Свету заједницу која управља територијом), а главни град и административни центар, Кареја, је такође седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом [[w-sr:Васељенски патријарх|васељенског патријарха]] из Цариграда. Поред манастира постоје 12 ''скитова'', мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом постају грчки држављани без икаквих формалности, након што постану монаси. Световњаци могу да посете Светоу Гору, али уз посебну дозволу.
+
Према уставу Грчке, Планина Атос (''Власт Свете Горе'') је политичка самоуправа коју чине 20 главних манастира (који чине Свету заједницу која управља територијом), а главни град и административни центар, Кареја, је такође седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом [[w:sr:Васељенски патријарх|васељенског патријарха]] из Цариграда. Поред манастира постоје 12 ''скитова'', мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом постају грчки држављани без икаквих формалности, након што постану монаси. Световњаци могу да посете Светоу Гору, али уз посебну дозволу.
[[Слика:Xenophontos Monastery.jpg|мини|десно|350п|Поглед на манастир Ксенофонт са мора]]
+
[[Image:Xenophontos Monastery.jpg|rught|thumb|350п|Поглед на манастир Ксенофонт са мора]]
Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у [[Иконографија|иконописању]]).  
+
Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању).  
  
 
== Језици ==
 
== Језици ==
Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону [[w-sr:Руски језик|руски]] (35 монаха), у Хиландару [[w-sr:Српски језик|српски]] (46), у Зографу [[w-sr:Бугарски језик|бугарски]] (15), а у скитима Продромос и Лаку [[w-sr:Румунски језик|румунски]] (64). Данас многи грчки и други монаси говоре [[w-sr:Енглески језик|енглески]].
+
Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону [[w:sr:Руски језик|руски]] (35 монаха), у Хиландару [[w:sr:Српски језик|српски]] (46), у Зографу [[w:sr:Бугарски језик|бугарски]] (15), а у скитима Продромос и Лаку [[w:sr:Румунски језик|румунски]] (64). Данас многи грчки и други монаси говоре [[w:sr:Енглески језик|енглески]].
  
 
== Уметничко благо ==
 
== Уметничко благо ==
Атоски манастири поседују богате ризнице [[w-sr:Средњи век|средњевековног]] уметничког блага, укључујући [[Икона|иконе]], литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске [[Хрисовуља|хрисовуље]], свете [[мошти]] и друго. До недавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно [[w-sr:Европска Унија|Европска Унија]] основала фонд који је почео да каталогизује, штити и рестаурира ово благо. И многе православне земље почеле су да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.
+
Атоски манастири поседују богате ризнице [[w:sr:Средњи век|средњевековног]] уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. До недавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно [[w:sr:Европска Унија|Европска Унија]] основала фонд који је почео да каталогизује, штити и рестаурира ово благо. И многе православне земље почеле су да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.
  
 
== Двадесет манастира са самоуправом ==
 
== Двадесет манастира са самоуправом ==
[[Слика:Panteleimon Monastery.jpg|мини|десно|350п|Манастир Пантелејмон]]
+
[[Image:Panteleimon Monastery.jpg|right|thumb|350п|Манастир Пантелејмон]]
 
По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника.
 
По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника.
  
 
На Светој гори се налази 20 манастира. У загради је број монаха:
 
На Светој гори се налази 20 манастира. У загради је број монаха:
  
#[[Манастир Велика Лавра]] (64)
+
# Манастир Велика Лавра (64)
#[[Манастир Ватопед]] (163)
+
# Манастир Ватопед (163)
#[[Манастир Ивирон]] (71)
+
# Манастир Ивирон (71)
#[[Манастир Хиландар]] (92)
+
# Манастир Хиландар (92)
#[[Манастир Дионизијат]] (71)
+
# Манастир Дионизијат (71)
#[[Манастир Кутлумуш]] (86)
+
# Манастир Кутлумуш (86)
#[[Манастир Пантократор]] (25)
+
# Манастир Пантократор (25)
#[[Манастир Ксиропотам]] (25)
+
# Манастир Ксиропотам (25)
#[[Манастир Зограф]] (48)
+
# Манастир Зограф (48)
#[[Манастир Дохијар]] (3)
+
# Манастир Дохијар (3)
#[[Манастир Каракал]] (60)
+
# Манастир Каракал (60)
#[[Манастир Филотеј]] (57)
+
# Манастир Филотеј (57)
#[[Манастир Симонопетра]] (94)
+
# Манастир Симонопетра (94)
#[[Манастир Светог Павла]] (112)
+
# Манастир Светог Павла (112)
#[[Манастир Ставроникита]] (42)
+
# Манастир Ставроникита (42)
#[[Манастир Ксенофонт]] (123)
+
# Манастир Ксенофонт (123)
#[[Манастир Григоријат]] (107)
+
# Манастир Григоријат (107)
#[[Манастир Есфигмен]] (121)
+
# Манастир Есфигмен (121)
#[[Манастир Пантелејмон]] (88)
+
# Манастир Пантелејмон (88)
#[[Манастир Констамонит]] (44)
+
# Манастир Констамонит (44)
  
 
У скитима и келијама живи још око 290 монаха.
 
У скитима и келијама живи још око 290 монаха.
  
== Спољашње везе ==
+
==Спољашње везе==
*[[w-sr:Света Гора|Света Гора на српској википедији]]
+
*[[w:sr:Света Гора|Света Гора на српској википедији]]
 
*[[commons:Athos|Слике Свете Горе на остави]]
 
*[[commons:Athos|Слике Свете Горе на остави]]
  
[[Категорија:Манастири]]
+
[[ar:جبل آثوس]]
[[Категорија:Места]]
+
[[Mount Athos]]
 
+
[[fr:République monastique du Mont Athos]]
[[en:Mount Athos]]
+
[[mk:Света Гора]]
 +
[[ro:Muntele Athos]]

Latest revision as of 06:16, May 16, 2016

Планина Атос

Света Гора је планина и висораван у Грчкој. Она је један од центара православног света. Налази се на полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидике - Атосу.

Атос је планина и полуострво у северној Грчкој звано Άγιο Όρος (Ayio Oros или „Света Гора“) на грчком, или Ἅγιον Ὄρος (-{Hagion Oros}-) на класичном грчком. Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој Гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидике дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km², с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.

Егејско море које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар Ксеркс I наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. пне.

Легенда

Богородица показује Атанасију Атонском Свету Гору

По једном старом предању Богородица је пловила у друштву с Светим Јованом на путу из Јопе у Кипар да посети Лазара. Када је брод олуја скренула са курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог Сина да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.

Историја

Света Гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао Манастир Велика Лавра, и данас највећи и најзначајнији од 20 мастира. Манастир је уживао заштиту византијског цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Четврти крсташки рат у 13. веку довео је нове католичке господаре који су присиљавали монахе да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. каталонски плаћеници су опљачкали Свету Гору у 14. веку.

Када је Византијско царство пропало у 15. веку власт над Светом Гором преузело је исламско Отоманско царство. Они су ударили велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у 19. веку поклонима и доласком монаха из православних земаља, као што су Русија, Бугарска, Румунија и Србија и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време Првог балканског рата, Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после Другог светског рата.

Према уставу Грчке, Планина Атос (Власт Свете Горе) је политичка самоуправа коју чине 20 главних манастира (који чине Свету заједницу која управља територијом), а главни град и административни центар, Кареја, је такође седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом васељенског патријарха из Цариграда. Поред манастира постоје 12 скитова, мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом постају грчки држављани без икаквих формалности, након што постану монаси. Световњаци могу да посете Светоу Гору, али уз посебну дозволу.

Поглед на манастир Ксенофонт са мора

Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању).

Језици

Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону руски (35 монаха), у Хиландару српски (46), у Зографу бугарски (15), а у скитима Продромос и Лаку румунски (64). Данас многи грчки и други монаси говоре енглески.

Уметничко благо

Атоски манастири поседују богате ризнице средњевековног уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. До недавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно Европска Унија основала фонд који је почео да каталогизује, штити и рестаурира ово благо. И многе православне земље почеле су да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.

Двадесет манастира са самоуправом

Манастир Пантелејмон

По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника.

На Светој гори се налази 20 манастира. У загради је број монаха:

  1. Манастир Велика Лавра (64)
  2. Манастир Ватопед (163)
  3. Манастир Ивирон (71)
  4. Манастир Хиландар (92)
  5. Манастир Дионизијат (71)
  6. Манастир Кутлумуш (86)
  7. Манастир Пантократор (25)
  8. Манастир Ксиропотам (25)
  9. Манастир Зограф (48)
  10. Манастир Дохијар (3)
  11. Манастир Каракал (60)
  12. Манастир Филотеј (57)
  13. Манастир Симонопетра (94)
  14. Манастир Светог Павла (112)
  15. Манастир Ставроникита (42)
  16. Манастир Ксенофонт (123)
  17. Манастир Григоријат (107)
  18. Манастир Есфигмен (121)
  19. Манастир Пантелејмон (88)
  20. Манастир Констамонит (44)

У скитима и келијама живи још око 290 монаха.

Спољашње везе