7,271
edits
Changes
m
позвао их је у Студеницу, очеву задужбину и измирио их над [[мошти]]а, послије заупокојене литургује. По повратку у Србију Сава је именован за сттуденичког архимандрита. Он је написао типик и за овај манастир.
Dewikification
[[СликаImage:SvetiSavaMileseva.jpg|миниright|десноthumb|300п|Свети Сава - икона у манастиру Милешева]]
Свети отац '''Сава Први архиепископ српски''' је најважнији светитељ Српске Православне Цркве. Успомену на њега Црква прославља 14./27. јануара. Бугарска Православна Црква га молитвено прославља 12. јануара.
Сава је рођен, као Растко син Стефана Немање, српског великог жупана и Ане. Сава је на крштењу добио име Растко. Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175.). Као младић побегао је у Свету Гору, вјероватно 1190. Принц Растко је дао монашке завјете у руском манастиру Св. Пантелејмона (Стари Русик). Касније је прешао у Ватопед, један од грчких Манастира.
Његов отац се одрекао престола на Благовести 1195. и замонашио се у Студеници, узевши монашко име Симеон. Две године касније Симеон се придружује у Ватопеду. Два српска монаха обилазе Свету гору и дају велике прилоге свим манастирима. Многи манастири су их прогласили за друге ктиторе. Њих двојица су заједно основали манастир [[Хиландар]] на Светој Гори вјероватно 1198. Византијски цар Алексије III Анђео издао им је хрисовуљу. Свети Симеон је ускоро умро у новом Манастиру 13. фебруара 1199. Ускоро је канонизован као преподобни Симеон мироточиви.
Послије очеве смрти Сава се повлачи у испосницу у Кареји, коју је сам изградио 1199 године. Тамо је написао Карејски и Хиландарски типик. Карејски типик је уклесан на каменом зиду у испосници. Сава је остао на Светој Гори до 1207.
Било је много разлога због којих је Светитељ одлучио да напусти вољену Свету Гору. Света гора се 1204. нашла под латинском влашћу и на њене житеље је вршен константни притисак да прихвате унију са Папом. У Србији је бјеснио рат међу Савином браћом Стефаном и Вуканом. Вукан незадовољан што је , иако најстарији, остао без трона побунио се против великог жупана Стефана. Вукана су помагали Папа и Мађари, а Стефана Бугари. Сава је понио мошти свог великог Оца и над њима измирио завађенз браћу.
позвао их је у Студеницу, очеву задужбину и измирио их над моштиа, послије заупокојене литургује. По повратку у Србију Сава је именован за сттуденичког архимандрита. Он је написао типик и за овај манастир.
== Архиепископ ==
=== Посвећење ===
На краљевском престолу наследио га је син Радослав, кога је крунисао стриц Свети Сава.У његово време свети Сава је предузео своје прво путовање у Свету земљу 1229 год.
=== Прво поклоничко путовање ===
Потом завешта своју палицу и две ретко иконе Пресвете Дјеве, да се предају том Божјем човеку кад доже. Сада монаси препознаше у личности српског архиепископа човека, о коме је Свети Сава Освећени пророчки говорио. И они му предадоше палицу и икону.
На повратку је Сава посјетио Никеју. Тамо су га са почастима примили са цар Јован Ватац и патријарх Герман. Посјетио је свету Гору и Солун. У Солуну се срео са царем Теодором Анђелом.
== Повлачење и друго путовање ==
Ускоро је дошло до промене односа снага на Балкану. Године 1230. бугарски краљ Иван Асен потуче цара Теодора Анђела код Клокотнице, зароби га и ослепи. У Србији је збачен његов зет краљ Радослав, а на пријесто је дошао краљ Владислав млађи син Стефана Првовјенчаног, који узима кћи Ивана Асена. Сава је крунисао новог краља али је измирио браћу. Краљ Радослав се замонашио и умро је 1235, као монах Јован.
== Смрт ==
По жељи цара и патријарха, Сава осветио воду у очи Богојављења. Сутрадан, на Богојављење, Сава је служио свету [[Литургија|литургију]] са патријархом Јоакимом, уз саслужење српског и бугарског свештенства. Тада се разболио и умро [[14. јануар|14. јануара]] [[1236]]. Сахрањен у бугарској престоници Трнову са највећим почастима. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана, 6. маја 1237. пренео његове мошти из Трнова у [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]].
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у [[Београд]] и спалио их на Врачару [[27. април|27. априла]] [[1594]]. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну [[Храм Светог Саве|храм посвећен Светом Сави]], у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву.
Као светитељ празнује се [[27. јануар|27. јануара]], или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - [[Савиндан]] обележава се као школска слава у свим школама у Србији.
По народном предању, пре спаљивања мошти, спасена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.
==Књижевни рад светог Саве==
Књижевни рад св. Саве намењен је организацији [[манастир]]аманастира. У [[типик студенички|типику студеничком]] описао je живот [[ктитор]]а ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеона (касније свети Симеон Мироточиви). ''[[Житије св. Симеона]]'' је најпознатије Савино дело. Световни живот Немањин описан је кратко, а монашки са више детаља. Његово најпознатије [[богослов]]ско богословско дјело је ''Беседа о правој вери'' коју је иѕговорио на [[Вазнесење]] 1221. Свети Сава је такође написао и ''Службу Св. Симеону''. Под утицајем ове биографије написана су многа житија српских владалаца и [[архиепископ]]а архиепископа и [[патријарах]]апатријараха. {{низ|пре=-|списак=[[Списак поглавара Српске православне цркве|архиепископ српски]]<br>[[1219]] - [[1233]]|после=[[Свети Арсеније I Сремац|Арсеније I]]}}
== Линкови ==
[http://verujem.org/pdf/Bigovic_sveti_sava.pdf Протојереј проф. др. Радован Биговић ''Свети Сава-Homo Universalis'']
[[Категорија:Светитељи]][[Категорија:Српски светитељи]][[Категорија:Епископи]][[Категорија:Српски патријарси]] [[en:Sava of Serbia]]
