Open main menu

OrthodoxWiki β

OrthodoxWiki:Српски/Васкрс

< OrthodoxWiki:Српски

Васкрсење Христово или Пасха (на грчком: Πασχα) је празник Васкрсења Господњег. Васкрс је највећи празник у хришћанској години, јер тада Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу.

O Васкрсу

Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике. На крсту је добровољно умро безгрешни Христос за нас грешнике. Велики петак је неодвојив од Недеље Васкрсења. Јер у часу када је Господ умирао на Крсту, попуцали су гробови око Јерусалима, и већ на Велики петак су устали из мртвих неки праведници.

Међутим, у недељу рано, пре зоре, Христос је васкрсао из мртвих. Он је оживео и изашао из ка меног гроба. То стражари нису ни приметили.

У зору дошле су до гроба на Голготи жене мироносице, које су носиле мирисно уље с намером ; да њиме помажу мртво тело Христа. У том тренутку, земља се веома затресла, јер је ангео Божји слетео с неба, одвалио камен са гроба, и сео на њега. (То је онај бели Ангео са фреске у манастиру Милешеви.) Лице блисташе као муња, а одело његово беше као снег. И када су то видели стражари, задрхташе од страха и веома се уплашише. Тада је Ангео благовестио женама: „Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде, јер устаде као што је казао... Идите брже па кажите ученицима Његовшл да је устао из мртвих". И док су оне хитале да јаве Алостолима радосну вест, гле, срете их на путу Господ Исус и поздрави их речим: „Радујте се а оне Му се поклонише до земље и ухватише Га за ноге Његове. Тада им Васкрсли Богочовек рече: „Не бојте се! Идите јавите браћи мојој..."

Међутим, неки од оних стражара отрчаше у град и јавише јеврејским главарима шта се догодило. Онда су се јеврејски свештеници окупили на саветовање и решили да новцем подмите војнике, наговоривши их да кажу народу да су Христови ученици ноћу украли Његово тело, док су они спавали... И та измишљотина препричава се међу Јеврејима све до данаc.

Свети апостоли Петар и Јован, на вест од жена. мироносица, одмах су дошли на Голготу, и видевши празан гроб, уверили се да је Христос васкрсао.

У недељу тог истог дана увече, уђе Господ, кроз закључана врата, у собу где се беху окупили Његови ученици и стаде на средину и рече им: „Мир вам ! " Апостоли се мног о обрад оваше угл ед авши Господа Христа поново живог. А Он им показа руке и ноге, и ребро које је било копљем прободено, да не мисле да је Он само дух без тела. И да би их потпуно уверио у стварност телесног васкрсења Свог упита их: „ Имате ли шта за јело? " Они му дадоше рибе и мало меда. Он је узео и појео пред њима. Тада им још и ово рече: „Ово суречи које сам вам швориојош док сам био с вама, да све треба да се изврши штоје за Мене написано у закону Мојсејевом и у Пророц има и псалмима ". Тек тада су Апостолима постала јасна сва древна пророчанства о Христу Страдалнику, који је као Јагње Божје требало да принесе Себе на жртву и крвљу Својом да покропи жртвеник Новога завета, и да би затим оживео у лепоти Божанској.

Датум празновања

Још од самог установљења постајал је разлика ,међу помјеснин црквама, у датуму празновања Васкрса. Највећи дио помјесних Цркава на Западу истрајавао је на том да се Васкрсење прославља у прву недјељу послије Јудеске Пасхе. Цркве на Истоку прослављале су Васкрсење у први дан послије јудејске Пасхе, док су малоазијске Цркве славили су Васкрс 14. Нисана дакле са Јеврејима. Ово је довело до такозваних Пасхалних спорова. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године одлучено је да се Васкрс прославља у исто вријеме у свим Црквама. Васкрс пада у прву недјељу послије првог прољећног пуног мјесеца. Такође је наређено да: "0нај који би славио пасху са Јудејима, био он епископ, презвитер или ђакон да се свргне."

Промјена календар је совела до тога да хришћани на Западу славе углавном прије оних на Истоку. Најчешће се римокатолички Васкрс и јудејска Пасха поклапају. Православни ово држе за повреду одлуке Првог васељенског Сабора. Чак и оне помјесне Цркве које су прихватиле грегоријански календар, су задржале пасхалију по јулијанском календару.

Обавеза израчунавања датума пасхе била је повјерена Александријској Цркви, због тога што је Александрија била чувена по својим астрономима. Данас је то обавеза предстојатеља помјесних Цркава.

Васкршње богослужење

Васкрсење Господа Исуса Христа је центар Православне Хришћанске вјере. Прослави Васкрса претходи дванаестоседмичн припремни период.

Полуноћница

Негдје прије поноћи почиње да да се служи полуноћница. Свештеник иде према Гробу Господњем, подиже плаштаницу са њега, и кроз царске двери уноси ју и полаже на часни престо. Плаштаница тамо остаје 40 дана до Вазнесења.

Литија почиње око поноћи. Свештеник напушта цркву са вијернима. Поворка поје, носи црквене заставе. Литија обилази око Цркве и долази пред затворена врата. Овдје се први пут отпоје васкршњи тропар. Заједно са стиховима 68. Псалма, којим почињу сва богослужења у Васкршњем кругу.

"Нек васктсне Бог, и нека се уплаше од лица Његова они који Га се боје..."

Врата се поново отварају и народ улази у Цркву. Свештеници се пресвлаче у свијетле одежде. Тамо гдје је досада био гроб стоји икона васкрсења. Свештенослужитељ три пута поздравља народ са ријечима: "Христос васкрсе" на шта народ отпоздравља са: "Ваистину васкрсе"

Јутрење

Следећа служба је Јутрење. Писац канона васкршњег јутрења је Св. Јован Дамаскин. Пасхални канон се пјева са васкршњим тропаром као рефреном.

Васкршња Литургија

Васкршња света литургија, такође почиње васкршњим тропаром, и стиховима из 68. псалма. Умјесто свакидашњих поју се васкршњи антифони. Умјесто Трисветог поје се "Јеглици во Христа крестисте сја , во Христа облекосте сја." ("Ви који сте се у Христу крстили у Христа сте се и обукли." (Галатима 3:27).

Читају се почетни дијелови из Дијела апостолских и Јовановог Јевађеља. Литургија Св. Јована Златоустога се наставља као и обично. Стално се пјева тропар васкрсења. Вијерници се причешћује. На Васкршњу Недјељу нема вечерња.

Одабрана химнографија

Тропар: (5. глас/често се поје и на 1. глас)

Христос воскресе из мертвих,
смертију смерт поправ,
и сушчим во гробјех живот даровав.

Ипакој: (8. глас)

Ашче и во гроб снизшел еси, Безсмертне,
но адову разрушил јеси силу,
и воскресал јеси, јако побједитељ, Христе Боже,
женам мироносицам вешчавиј: радујтесја!и Твојим апостолом мир даруjaј,
падшим подајај Воскресеније.


Pascha