OrthodoxWiki:Српски/Сава српски

From OrthodoxWiki
< OrthodoxWiki:Српски
Revision as of 05:49, May 16, 2016 by FrJohn (talk | contribs) (Dewikification)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to: navigation, search
Свети Сава - икона у манастиру Милешева

Свети отац Сава Први архиепископ српски је најважнији светитељ Српске Православне Цркве. Успомену на њега Црква прославља 14./27. јануара. Бугарска Православна Црква га молитвено прославља 12. јануара.

Живот

Сава је рођен, као Растко син Стефана Немање, српског великог жупана и Ане. Сава је на крштењу добио име Растко. Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175.). Као младић побегао је у Свету Гору, вјероватно 1190. Принц Растко је дао монашке завјете у руском манастиру Св. Пантелејмона (Стари Русик). Касније је прешао у Ватопед, један од грчких Манастира.

Његов отац се одрекао престола на Благовести 1195. и замонашио се у Студеници, узевши монашко име Симеон. Две године касније Симеон се придружује у Ватопеду. Два српска монаха обилазе Свету гору и дају велике прилоге свим манастирима. Многи манастири су их прогласили за друге ктиторе. Њих двојица су заједно основали манастир Хиландар на Светој Гори вјероватно 1198. Византијски цар Алексије III Анђео издао им је хрисовуљу. Свети Симеон је ускоро умро у новом Манастиру 13. фебруара 1199. Ускоро је канонизован као преподобни Симеон мироточиви.

Послије очеве смрти Сава се повлачи у испосницу у Кареји, коју је сам изградио 1199 године. Тамо је написао Карејски и Хиландарски типик. Карејски типик је уклесан на каменом зиду у испосници. Сава је остао на Светој Гори до 1207.

Било је много разлога због којих је Светитељ одлучио да напусти вољену Свету Гору. Света гора се 1204. нашла под латинском влашћу и на њене житеље је вршен константни притисак да прихвате унију са Папом. У Србији је бјеснио рат међу Савином браћом Стефаном и Вуканом. Вукан незадовољан што је , иако најстарији, остао без трона побунио се против великог жупана Стефана. Вукана су помагали Папа и Мађари, а Стефана Бугари. Сава је понио мошти свог великог Оца и над њима измирио завађенз браћу.

позвао их је у Студеницу, очеву задужбину и измирио их над моштиа, послије заупокојене литургује. По повратку у Србију Сава је именован за сттуденичког архимандрита. Он је написао типик и за овај манастир.

Архиепископ

Посвећење

После скоро две године моитве и планирања у тишини Свете Горе, Сава је укрцао у са неколико одабраних монаха отпутоваовиз у Никеју гдје су живели Православни патријарх васељенски Манојло Сарантен и византијски цар Теодор Ласкарис. У Цариграду су тада владали латински цар и римокатолички патријарх. Цар и патријарх су се јако обрадовали што ће видети Саву краљевића монаха, о коме су много слушали.

Сава им је изложио напоре свог оца и брата да сачувају православље у Србији, од насртаја Рима и богумилских јеретика. Према томе, хитно је и важно, ојачати и охрабрити Српску цркву, дајући јој сопственог архиепископа. Само добро организована оснажена Српска црква, била би у стању да такође снажно помогне нормализовање стања у Бугарској цркви, која је тада била нажалост потчињена римокатолицизму.Цар и патријарх су радо прихватили његов предлог као врло разуман и хитан. Затражили су од Саве да предложи српског архиепископа. Сава је узалуд предлагао своје пратиоце, али Цар и патријарх су жељели да виде једино њега на трону српског архиепископа. Сава је успио и да добије право да у будућности српски архиепископ треба да буде биран одсрпских епископа, дакле пуну аутокефалност.

И тако је васељенски патријарх Манојло, уз саслужење грчких епископа и многобројног грчког и српског свештењства и ђакона, а у присуству цара Теодора и његових цивилних и војних великодостојника, хиротонисао архимандрита Саву Немањића за првог српског архиепископа. Ово је било на дан Светог Николаја архиепископа Мириликијског, 6. децембра 1219. Патријарх је издао Сави грамату, у којој пише:

"Ја, Манојло, васељенски патријарх града Константинопоља, новог Рима, у име Господа нашега Исуса Христа, посветио сам Саву, Архиепископа свих српских земаља, и дао му у име Божје власт да посвећује епископе, свештенике и ђаконе на територији његове земље; да веже и опрашта грехе људи и да учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа. Према томе, сви ви православни хришћани слушајте њега, као што сте слушали мене."


Организација српске цркве

Новопосвећени архиепископ отпутовао је бродом у Солун, гдје је посјетио манастир Филокал. Тамо је заједно са другима , превео Номоканон Св. Фотија, са грчког на српскословенски. Ова књига названа касније Крмчија не садржи само, канонске одредбе, укључујући одлуке васељенсјих сабора, са тумачењима грчких средњовијековних канониста већ и многобројне одјељке из дјела Отаца Цркве и уредби византијски царева још од Јустинијана. Свети Сава долази у Србију гдје га је је са нестрпљењем ишчкивао.

Прва Савина брига сада је била да у живот спроведе уређење Српске цркве. Поред постојеће три епархије Сава оснива још осам нових епископија, и то: Жичку (седиште Српске цркве - Архиепископије је у манастиру Жичи). Зетску. Хвостанску. Хумску. Топличку, Будимљанску, Дабарску и Моравичку. Седиште сваке епархије било је у манастиру. Манастире су њихови градитељи - ктитори обдарили имањима (њивама, шумама, виноградима, пашњацима, воћњацима...)да би могли да се издржавају и обављају своју веома важну духовно-просветитељску мисију у народу. Сви новопостављени епископи добили су по један примерак-препис Крмчије, која их је руководила у управљању својим црквама и манастирима.

У манастиру Жичи,подигнутом још 1206, који је одређен за седиште Архиепископије, одржаи је на Спасовдан 1221. год. државно-црквени сабор. На овом сабору је Сава крунисао за краља свог брата Стефана. Тим чином Србија је добила првог српског краља - Стефана Првовенчаног, а самим тим постала и краљевина. Сава је том приликом, па и сутрадан, одржао своју познату Жичку беседу о православној вери, у којој поучава и краља, и властелу, и новоизабране епископе. и игумане и сав народ основним истинама православне хришћанске вере, али на основу Светог писма, дела светих Отаца Цркве, васељенских и помесних сабора.

Први српски краљ Стефан Првовенчани се при крају живота замонашио, као, и његов млађи брат и отац. Умро је као монах Симон 1228. год., а тело му и данас почива у манастиру Студеници. Недуго послије смрти и он је канонизован.

На краљевском престолу наследио га је син Радослав, кога је крунисао стриц Свети Сава.У његово време свети Сава је предузео своје прво путовање у Свету земљу 1229 год.

Прво поклоничко путовање

Послије братове смрти Сава поче спремати за одлазак у Свету Земљу. То му је била давнашња жеља. Пошто је Србији осигурао новог законитог краља и видео устаљен мир и поредак, он осети да је настао прави тренутак да оствари своју давнашњу побожну жељу. Краљ Радослав пак, са свима својим великодостојницима, био је против одласк. Страховали да се Сава неће вратити, што би био велики недостатак за Србију и њену Цркву. Јерусалим је тада био у рукама хришћана. Сава није имао никаквих потешкоћа да стигне у Јерусалим и да путује по Светој Земљи. У Јерусалиму га је патријарх Атанасије примио са братском љубављу.

Откупио је цркву св. Ђорђа у Акри и намијенио је за прихватилиште Србима поклоницима. Откупио је такође кућу са Горњом Собом, у којој је Господ са својим ученицима прослављао своју Последњу Вечеру.

Посјетио је и манастир Св. Саве освећеног. У овом манастиру наш светитељ је био свечано примљен, због помоћи, коју је раније слао, а такође и због старог пророчанства Светог саве освећеног Мар Сабе оснивача манастира. Пред смрт Мар саба је прорекао братији да ће у далекој будућности њихов манастир посетити један велики архиепископ, Божји човек и његов имењак, из далеке западне земље. Потом завешта своју палицу и две ретко иконе Пресвете Дјеве, да се предају том Божјем човеку кад доже. Сада монаси препознаше у личности српског архиепископа човека, о коме је Свети Сава Освећени пророчки говорио. И они му предадоше палицу и икону. На повратку је Сава посјетио Никеју. Тамо су га са почастима примили са цар Јован Ватац и патријарх Герман. Посјетио је свету Гору и Солун. У Солуну се срео са царем Теодором Анђелом.

Повлачење и друго путовање

Ускоро је дошло до промене односа снага на Балкану. Године 1230. бугарски краљ Иван Асен потуче цара Теодора Анђела код Клокотнице, зароби га и ослепи. У Србији је збачен његов зет краљ Радослав, а на пријесто је дошао краљ Владислав млађи син Стефана Првовјенчаног, који узима кћи Ивана Асена. Сава је крунисао новог краља али је измирио браћу. Краљ Радослав се замонашио и умро је 1235, као монах Јован.

На сабору у Жичи 1233, Сава се одриче трона и предлаже свог ученика Арсенија за новог Архиепископа. Арсеније се у наредних тридесет година показао као достојан наследник Светог Саве. Поново је посјетио Свету Земљу, патријарха Атанасија, али је срећно избјегао гусарски напад на самом почетку пута. Послије Јерусалима Сава одлази у Египат гдје примљен са великим почастима не само од Патријарха Николе већ и каирског султана. Сава се поново враћа у Јерусалим, преко Синаја. Провео је Велики пост манастиру Свете Катарине. Ту је ходао стопама Св. пророка и боговидца Мојсија. Ово је била велика радост за Саву. Сава је на повратку посјетио Јерусалим, Антиохију, Свету Гору. Зауставио се у Трнову на двору Ивана Асена. Дио светиња који је носио из Свете Земље је поклонио бугарском патријарху а већи дио је послао у Србију.

Смрт

По жељи цара и патријарха, Сава осветио воду у очи Богојављења. Сутрадан, на Богојављење, Сава је служио свету литургију са патријархом Јоакимом, уз саслужење српског и бугарског свештенства. Тада се разболио и умро 14. јануара 1236. Сахрањен у бугарској престоници Трнову са највећим почастима. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана, 6. маја 1237. пренео његове мошти из Трнова у манастиру Милешеви.

Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на Врачару 27. априла 1594. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву.

Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.

По народном предању, пре спаљивања мошти, спасена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.

Књижевни рад светог Саве

Књижевни рад св. Саве намењен је организацији манастира. У типику студеничком описао je живот ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеона (касније свети Симеон Мироточиви). Житије св. Симеона је најпознатије Савино дело. Световни живот Немањин описан је кратко, а монашки са више детаља. Његово најпознатије богословско дјело је Беседа о правој вери коју је иѕговорио на Вазнесење 1221. Свети Сава је такође написао и Службу Св. Симеону. Под утицајем ове биографије написана су многа житија српских владалаца и архиепископа и патријараха.

Линкови

Протојереј проф. др. Радован Биговић Свети Сава-Homo Universalis

Sava of Serbia