Difference between revisions of "OrthodoxWiki:Српски/Јефрем (Милутиновић) бањалучки"

From OrthodoxWiki
Jump to: navigation, search
m (1 revision imported: Importing)
m (Dewikification)
Line 1: Line 1:
 
''' Епископ Јефрем (Милутиновић)''' ([[15. априла]] [[1944]]. у Буснови) је шести [[православље|православни]] [[Бањалучка епархија|епископ Бањалучки]]
 
''' Епископ Јефрем (Милутиновић)''' ([[15. априла]] [[1944]]. у Буснови) је шести [[православље|православни]] [[Бањалучка епархија|епископ Бањалучки]]
+
 
 
== Биографија ==
 
== Биографија ==
  
Епископ Бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу [[Буснова|Буснови]] код [[Приједор]]а, [[15. април]]а [[1944]]. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у [[Сански Мост|Санском Мосту]]. Замонашио се у [[манастир Липље|манастиру Липље]] [[9. јул]]а [[1967]]. године и исте године је уписан у [[богословија|богословију]] у [[манастир Крка|манастиру Крки]] коју је завршио са одличним успехом [[1971]]. године. У чин [[јерођакон]]а рукоположио га је Епископ Бањалучки Андреј [[14. јануар]]а [[1968]]. године у Саборном храму у [[Бања Лука|Бањој Луци]], а на Духове [[14. јун]]а [[1970]]. године у чин јеромонаха.
+
Епископ Бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у Санском Мосту. Замонашио се у манастиру Липље 9. јула 1967. године и исте године је уписан у богословију у манастиру Крки коју је завршио са одличним успехом 1971. године. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ Бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године у Саборном храму у Бањој Луци, а на Духове 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха.
 
 
По завршетку богословије упућен је на даље школовање у [[Москва|Московску]] духовну академију, коју завршава са одличним успјехом [[1975]]. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење [[Свети Василије Велики|Светог Василија Великог]] о монаштву. [[Свети Архијерејског Синод] СПЦ], је те године синђела Јефрема поставио за суплента Богословије [[Света три јерарха]] у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача.
 
  
 +
По завршетку богословије упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење Светог Василија Великог о монаштву. [[Свети Архијерејског Синод] СПЦ], је те године синђела Јефрема поставио за суплента Богословије Света три јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача.
  
 
== Епископство ==
 
== Епископство ==
Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, Епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Међутим, потом долази до рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и [[СПЦ|Српску православну цркву]]. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто у народном животу.
+
Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, Епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Међутим, потом долази до рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и Српску православну цркву. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто у народном животу.
  
Већину времена и труда у својих двадесет и шест година архијерејског рада Епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]]. План [[Павелић]]еве [[НДХ]] био је да [[Бања Лука]] постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна [[Босанска Крајина]] била на главном удару хрватских [[усташе|усташа]] и њемачких [[нацисти|нациста]]. На територији Бањалучке Епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логора [[Јасеновац]] - Доња Градина, као и низ других стратишта - “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у [[Драксенић]]у те Дракулић су само најпознатија међу њима.  
+
Већину времена и труда у својих двадесет и шест година архијерејског рада Епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у Другом свјетском рату. План Павелићеве НДХ био је да Бања Лука постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна Босанска Крајина била на главном удару хрватских усташа и њемачких нациста. На територији Бањалучке Епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логора Јасеновац - Доња Градина, као и низ других стратишта - “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у Драксенићу те Дракулић су само најпознатија међу њима.
  
За вријеме Епископа Јефрема, канонизован је [[Свештеномученик Бањалучки Епископ Платон]] (Јовановић).
+
За вријеме Епископа Јефрема, канонизован је Свештеномученик Бањалучки Епископ Платон (Јовановић).
  
 
== Храм Христа Спаситеља ==
 
== Храм Христа Спаситеља ==
Епископ Јефрм је уложио огроман труд у обнову своје епархије. Међу најзначајнијим је обнова катедралног храма у Бањој Луци. Црква, коју су срушили храватски фашисти 1941. године, и чију обнову [[комунисти]] нису допуштали до [[1991]]. године, је сада иђграђена. Прва Света Литургија је служена у септембру [[2004]]. године.
+
Епископ Јефрм је уложио огроман труд у обнову своје епархије. Међу најзначајнијим је обнова катедралног храма у Бањој Луци. Црква, коју су срушили храватски фашисти 1941. године, и чију обнову комунисти нису допуштали до 1991. године, је сада иђграђена. Прва Света Литургија је служена у септембру 2004. године.
 
 
[[Категорија:Епископи]]
 

Revision as of 05:25, May 16, 2016

Епископ Јефрем (Милутиновић) (15. априла 1944. у Буснови) је шести православни епископ Бањалучки

Биографија

Епископ Бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у Санском Мосту. Замонашио се у манастиру Липље 9. јула 1967. године и исте године је уписан у богословију у манастиру Крки коју је завршио са одличним успехом 1971. године. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ Бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године у Саборном храму у Бањој Луци, а на Духове 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха.

По завршетку богословије упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење Светог Василија Великог о монаштву. [[Свети Архијерејског Синод] СПЦ], је те године синђела Јефрема поставио за суплента Богословије Света три јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача.

Епископство

Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, Епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Међутим, потом долази до рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и Српску православну цркву. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто у народном животу.

Већину времена и труда у својих двадесет и шест година архијерејског рада Епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у Другом свјетском рату. План Павелићеве НДХ био је да Бања Лука постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна Босанска Крајина била на главном удару хрватских усташа и њемачких нациста. На територији Бањалучке Епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логора Јасеновац - Доња Градина, као и низ других стратишта - “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у Драксенићу те Дракулић су само најпознатија међу њима.

За вријеме Епископа Јефрема, канонизован је Свештеномученик Бањалучки Епископ Платон (Јовановић).

Храм Христа Спаситеља

Епископ Јефрм је уложио огроман труд у обнову своје епархије. Међу најзначајнијим је обнова катедралног храма у Бањој Луци. Црква, коју су срушили храватски фашисти 1941. године, и чију обнову комунисти нису допуштали до 1991. године, је сада иђграђена. Прва Света Литургија је служена у септембру 2004. године.