OrthodoxWiki:Српски/Евхаристија

From OrthodoxWiki
Jump to: navigation, search

Евхаристија (гр. -{Ευχαριστια}-, благодарење, захвалност): Причешће-Тајна установљена од самог Господа Исуса Христа. Христос је установио евхаристију на Тајној вечери. Други називи су Причешће, Свети Дарови, Тијело и Крв Христова Православни хришћани вјерују да је у евхаристији стварно присутан Христос.За Цркву Евхаристија није тек једна Тајна, већ централна тачка, зато што је Евхаристијска заједница. Верник, који се постом и молитвом припремио, а пре Службе није ништа јео ни пио и који жели да се причести, треба да дође у цркву раније, пре почетка Службе, како би могао да се исповеди. И један савет: Причешћивати се треба што чешће, не само у току вишедневних постова и не само једном у посту, већ кад год осетимо потребу за овом узвишеном храном наше душе и кад се достојно припремимо.

Свето причешће мора бити једини израз живота са Црквом. Онај ко се нер причешћује, не може себе сматрати чланом Цркве. Нецрквеност, па чак и антицрквеност савременог друштва у многоме се објашњава одсуством правилног литургијског живота код верника. Свети Василије Велики прописује у својим канонима да се треба причешћивати најмање 4 пута седмично. Свако ко се три недјеље заредом није причестио бивао би под eпитимијом. Дакле сви који су на Литургији трба да учествују у њој, тј. да једу на вечери Господњој. Касније нарочито у позном средњем вијеку и Ренесанси преовладава погрешна пракса причешћивања сам пар пута годишње. Први који је устао против овога је Свети Никодим Светогорац. Тек у 20. вијеку црква се враћа првобитној пракси.

Позадина

Први који пише о Евхаристији је Свети Игњатије Богоносац:"Старајте се пак да се чешће сакупљате на Евхаристију (ευχαριστια) (Литургију) Божију и на славу" (Ефесцима XIII, 1). Pанохришћански, постапостолски списи посебно истичу да је евхаристија дјело Цркве као заједнице.

Битне одреднице евхаристије су:

  • Евхаристија обнавља у садашњости јединствену жртву Новога Савеза, принијету једном за свагда.
  • Стварно присуство Христово у евхаристијском хлебу и вину (Јн. 6,55) остварује се молитвом Цркве за освећење.
  • Од Педесетнице васпоставила се органска веза између Евхаристије и Христовога тела - Цркве.
  • По Светом Јовану Дамаскину, Евхаристија је залог будућег живота (преводећи επιουσιον са "који ће доћи") зато што је Христово Тело пуно животворнога Духа (Православно учење, књ. IV 13, стр. 175)

Евхаристија као жртва

Евхаристијско сабрање приноси бескрвну и похвалну жртву и за невидљиву Цркву, и за видљиву Цркву, као дјело молитве. Она се приноси "због свега и за све", будући да је сам Христос "Онај који приноси и Који се приноси, Који прима и који се раздаје". Ова веза између Христовог свештенства и евхаристијске жртве примећује се у литургијском устројству. Свештенослужитељ изговара речи установљења са Тајне Вечере "in persona Christi", будући да је слика Христова; ипак, он изговара епиклезу у име Цркве, "in persona ecclesiae", будући да је то молитва освећења целе заједнице, а Христос је Глава Цркве.

Својства

Евхаристија је у исто вријеме стварна и мистична. У њој се на тајанствен начин Хљеб и вино претварају у Тијело и Крв Христову, а да остају Хљеб и вино Пошто припада Царству Небеском, Евхаристија је слободна од овоземаљске логике.

Чување дарова

Посебно припремљени евхаристијски дарови, припремљени за болеснике, чувају се у дарохранилици. Oви дарови се не дају вијерницима на Литургији.

Линкови

Епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије о Литургији

Eucharist